Usnih je od Kamena

Neka tvoji beli labudi kristalna jezera sanjaju,

ali ne veruj moru koje nas vreba i mami.

Prostore nevidljiva snaga sanja kojoj se

suncokreti klanjaju

vidiš li okrenuta zaboravljenim danima u

tami?

Tebe tri sveta vole tri te vatre prže. A mi

idemo ispred nade koju lutajuće pustinje

proganjaju.

Oni smo što su sve izmislili i ostali sami,

ženo od svetog mermera bela uteho kojoj se

priklanjaju.

Na zvučnim obalama gde drevno završava more

kamenim srcem slutiš: vazduh je veliko čudo.

Nek traje lepota sunca do poslednjeg sna, gore

prema vrhovima koji zagubiše nam trag. Al ludo

ne veruj tome moru koje nas vreba i i mami.

Kristalna jezera sanjaj u tami.