(intervju sa M.Stamenkovićem,rediteljem dokumentarca o Miljkoviću)

(nedavno preminuli-Miomir Miki Stamenković,
reditelj i jedan od pionira srpskog filma)

(Dokumentarni film o jednoj od najmarkantnijih pojava srpske književnosti pesniku Branku Miljkoviću u režiji doajena naše kinematografije Miomira Mikija Stamenkovića. Film "Princ poezije" snimljen je u produkciji niške producentske kuće "Film fokus" uz podršku gradske skupštine. Scenarista je Vidosav-Vica Petrović, snimatelj Jovica Krstić, montažer Miljan Đurović, a Miljkovićeve stihove čita glumac Predrag Ejdus.)

 - Pre dve godine snimao sam u Nišu film o Stevanu Sremcu. U Narodnom muzeju postoje dve spomen-sobe, jedna posvećena Sremcu, a druga Branku Miljkoviću. Tada je pala odluka da napravimo film o Branku Miljkoviću. Jedino smo bili u dilemi kakav film da napravimo. Pisac scenarija Vidosav Petrović književnik iz Niša objavio je pre nekoliko godina biografsku knjigu o Branku Miljkoviću, koja mi je bila vodilja. Petrović je Miljkovićev savremenik, s njim je odrastao, išli su u istu školu, živeli u istoj ulici. Branka Miljkovića niko bolje ne poznaje od Petrovića. Pošto sam pročitao knjigu odlučio sam da napravim biografski film. Miljkovićeva poezija je poznata, mladi i danas rado čitaju njegove pesme, ali i o njegovom životu vrlo malo znaju kaže u razgovoru za Glas reditelj Miki Stamenković.

- Vi ste svakako mnogo znali o pesnikovom životnom putu, ipak šta ste otkrili radeći na filmu?

- Kada sam pročitao knjigu, bio sam impresioniran i fasciniran činjenicom da je pesnik koji je tako rano, u 27 godini okončao život, tako uzbudljivo živeo. Naročito je njegovo školovanje, vreme ulaska u svet literature i poezije bilo zanimljivo. Zato smo se i odlučili za biografski film. Smatrao sam da mladi ljudi koji se bave literaturom treba da saznaju kako je Branko ušao u svet poezije i kako je, za izuzetno kratko vreme, dosegao pesničke vrhove. Da nismo pogrešili, uverili su nas prvi gledaoci filma, mladi pesnici koji su ga odlično primili.

- Šta je obeležilo školovanje, odnosno vreme od formiranja Branka Miljkovića, šta mladi pesnici mogu da izvuku kao pouku?

- Da nije dovoljno biti talentovan nego treba i mnogo raditi, čitati. Miljkovićeva mladost je bila neobična, jedinstvena. U dvanaestoj godini je čitao Hegelovu "Dijalektiku", u petnaestoj je već bio pročitao i apsolvirao sve književne klasike Istoka i Zapada, a u sedamnaestoj prevodio sa francuskog i engleskog.


- Da li ste se bavili rasvetljavanjem vela tajni obavijenog oko tragičnog kraja Branka Miljkovića?

- Dok smo snimali neprestano su nam postavljana ista pitanja - da li je Miljković zaista bio veliki pijanac, da li je ubijen ili je izvršio samoubistvo. U filmu, međutim, nismo konkretno odgovorili na ta pitanja. Izneli smo toliko detalja iz pesnikovog života u Beogradu i Zagrebu i publici ostavili da zaključi ko je bio Branko Miljković i kako je završio. Ne postoje dokumenta koja potkrepljuju bilo koju od dve dve teze o njegovom tragičnom kraju. Nikada se neće dokazati da li je završio samoubistvom ili ubistvom. Bavili smo se životom velikog pesnika. Pitanje njegove smrti ostalo je otvoreno, budeći kod publike različite zaključke i sumnje. Ako za proteklih 45 godina niko nije pouzdano razrešio misteriju smrti, ona, verovatno, nikada neće biti odgonetnuta. Malo njih zna za pokušaj Miljkovićevog samoubistva u Prešernovj kleti, a mi smo u filmu objasnili zašto je došlo do toga.


-Zašto volite poeziju Branka Miljkovića?

- Prvo zato što je emotivna, i ja sam takav čovek, Miljkovićeva poezija mi jednostavno lako legne na dušu. NJegovi stihovi su istovremeno i filozofski, mnogo toga se može pročitati i analizirati između redova, kako poezije, tako proznih tekstova.

-U vašim dokumentarnim filmovima niko ne govori u kameru?

Ne, nikada, jer bi to bila televizijska reportaža. Uključivanjem sagovornika troši se mnogo vremena, a malo toga se kaže. Uvek pravim filmove na osnovu dokumentarnih materijala, a u filmu o Miljkoviću, kao i u mojim ranijim dokumentarcima postoji spiker i to je izvrsni Žarko Obračević. Insistiram na sažetom tekstu, kojim se mnogo više prezentuje gledaocu.

                                                                                                 (Vesna Milivojević)