˙•● Dok Lutam predelima svog Sklopljenog Oka
Gde ni jedan cvet nije Uzaludan niti Izmisljen
Ona mi ispere Glas I Smiri ga,Pesma Bez Reci
Posao sam negde a udaljavam se...
O,Vodo!
Ti si Glas posle ponoci Vremena
Andjeo s Dvostrukim Licem I Potaja
Daleko iz Svetlosti,daleko iza Casova
Kada je Smrt velika maska Sunca
Izmenih se pevajuci,kasnim te,Reko
U noci zasadjenoj najlepsim bastama
Duh mi Valovlju slican al istrosen na
Bizarne cvetove
Sto cvetaju u Nasem Oskudnom Znanju
Dan se udvaja gde se radja Vreme Buduce Noci
Veliki Vodeni Duse nad gorama kad Grom mi snujes
U Sluhu Kad mi Prostore Pomesas
Reko, sa Srcem od Vetra, kada mi sve Nade Zbunis
Mozda bi trebalo da pevam tako
da se ne razlikujem od drugih koji silaze po
Vodu
Ali,pored tebe najbolje Sazreva Moja Podsvest
smestena izmedju Sunca I Meseca ●•˙
.
Posts
